Koliko da naplatim svoj rad?

Jedna od stvari koja najviše zanima dizajnere je kako da formiraju cene i koliko da naplate svoj rad. Koliko vredi taj rad?
Ne postoji nijedno pravilo ni zakonitost kod ovoga, niti cenovnik, niti neko da vam kaže koliko smete da naplatite, niti koliko vredi vaš rad. Na kraju vi najbolje znate koliko ste vremena ulagali u sve što radite, u opremu, struju koju trošite, kurseve ili školovanje, da biste došli do trenutka kada ćete uraditi nešto za klijenta i to naplatili. Pa opet, i pored svega toga, sve je individualno.
Ipak, ono što možemo je da kažemo da cena po kojoj ćete raditi zavisi od nekoliko bitnijih faktora:
1. Koliko tržište na kom poslujete generalno ceni dizajn, odnosno koliko bi ljudi za njega platili
Kada kažem tržište mislim na ono omeđeno državama, ali i internet okruženjem, odnosno platformama koje nude usluge dizajnera. Jasno je svima da je tržište kod nas u Srbiji jeftino, ekonomija ne cveta, a pri tom se za sve što se radi gleda da se izdvoji što manje, pa su tako i ograničene mogućnosti ljudi da nešto plate više od onog minimalnog. A intelektualni rad se generalno ne ceni mnogo, što diktira i cenu dizajna.
Što opet ne znači da ljudi neće platiti nešto više, samo da je to u većini slučajeva ograničeno time.
2. Koliko je velika konkurencija
Ovo je klasičan zakon ponude i potražnje. Što je veća konkurencija, odnosno ponuda, to su po običaju cene manje jer se ljudi takmiče ko će da ponudi što bolje uslove kako bi dobili poslove, pa tako ljudi jedni drugima spuštaju cene u bescenje. Ipak, morate da znate da pridobijanje klijenata cenom ne donosi ništa dobro ni njima ni vama. Pretovarićete se jeftinim poslovima sa onima koji će i dalje misliti da su preplatili ono što su dobili, a vi ćete se gristi što radite za male pare.
Platforme za dizajnere imaju svoje neke standardizovane cene koje se kreću u nekim okvirima, sa kojima ćete se upoznati kada krenete da tamo radite.
3. Kakav je kvalitet vašeg rada
Verujem da svi dizajneri dobro znaju kako rade u odnosu na druge i gde su negde po kvalitetu u tome. Koliko god mislili da smo dobri, ili pak lošiji, mislim da se vremenom iskristališe slika o sopstvenom kvalitetu i mogućnostima. Tako dok radite i sami počnete da primećujete da vaši radovi izgledaju sve zrelije, da imaju više težine i da postaju bolji, i kvalitetniji. To vam može dati dovoljno argumenata da više za njega tražite.
4. Koliko umete da dobro prodate svoj rad
Ovo je veoma važan faktor. Cena ne zavisi samo od realnog kvaliteta rada, jer je ponekad veoma teško utvrditi ga, već i od vašeg stava i načina na koji ćete prodati svoj rad. Neko je vičniji tome, neko ne, ali onaj koji ume da dobro proda stvari umeće i da se izbori za bolju cenu.
5. Koliko su vam pare potrebne
Ok, svi ćete sigurno reći pa to je smešnno, svima su nam potrebne. To je istina, ali je drugačije kada živite pod krovom roditelja koji vam plaćaju račune, pa možete da tražite da radite samo za dobre pare, drugačije je kada živite samostalno pa morate sami da plaćate račune, a najviše je drugačije kada imate porodicu i decu koju ne smete da ostavite gladne, pa ne birate ni poslove ni cene za koje ćete raditi.
6. Od toga koliko cenite sebe i svoje vreme
Isto jedan od važnijih faktora. Neko će želeti da se angažuje samo za veće neke pare, neko neće biti motivisan da radi za manje jer smatra da vredi više. Neko će tako ceniti više to što radi i tražiti više za svoj rad, neko manje. Nekad će to biti potkrepljeno time što je ulagao u sebe u to što radi, u opremu i sticanje znanja, a nekad ne. I to je sasvim legitimno.
7. Od toga koliko ste dobro izgradili svoje ime ili brend
Isto je od važnijih stvari. Dizajner vremenom svojim radom i uspehom stiče određenu reputaciju, preporuke i slično kojima gradi svoj brend, odnosno svoje ime, a koje mu omogućava i da bolje i više naplati svoj rad i ono što radi. Od toga koliko jako sebe izgradi kao neku vrednost, moći će i da više naplaćuje svoj rad.
8. Od toga koliko je veliki klijent koji vas angažuje

Postoji još jedan način kojem dizajneri vrlo često pribegavaju, a koji lično ne volim, a to je tzv šacovanjem klijenata.
Šacovanje se sastoji u proceni toga za koga se dizajn radi, te se u odnosu na to onda formira cena. Ako je veća firma, to je znak i da je onda platežnija, te je dizajn skuplji, jer to firma može da plati, a ako je firma manja onda je dizajn jeftiniji. Činjenica je da tu postoji određena logika, ali je preduslov naravno da se zna za koga se dizajn radi, i da se radi direktno sa poručiocem posla, što vrlo često nije slučaj.

Ja lično ne volim ovaj način jer smatram da se tako dizajn svodi na pijačni nivo pogađanja cene, i ne ceni stvarno rad, a vrlo često i oni platežniji klijenti imaju ograničena sredstva ili naprosto koliko mogu ili žele da odvoje za dizajn, te takve procene ne daju dobre rezultate, ali kako je ovaj način dosta rasprostranjen vredan je pomena.
Apendix
Kao što možete da vidite cene se slobodno formiraju u zavisnosti od više faktora. Uobičajeno je da dizajneri sami daju manje cene u početku dok još uvek nisu vični poslu, te posle toga polako dižu cene. Neki pak odluče od početka da neće raditi ispod neke cene.
Ne postoje pravila, ali je bitno da vodite računa da ako jednom sebe pozicionirate kao jeftinog dizajnera/dizajnerku, nikada nećete moći da dižete cene. Ne samo zato što će vas drugi prepoznavati po tome što ste jeftini, već i po tome što ćete sami sebe gledati kroz tu prizmu, i svaku promenu cene na više doživljavati kao nešto što ne zaslužujete, iako možda zaslužujete i daleko više.

A svako zaslužuje ne koliko dobije, već onoliko koliko traži.