Uvod u grafički dizajn

Razmišljao sam kako da započnem svoja predavanja u vezi grafičkog dizajna i došao na ideju da bi bilo dobro da osmislim neku vrstu uvoda i pomenem neke osnovna načela dizajna, do kojih sam došao kroz rad i praksu. Gledajući kurseve koje prave neke škole, primetio sam da se grafički dizajn uglavnom svodi na uspešnu upotrebu i korišćenje grafičkih programa poput Adobe Photoshop-a, Ilustratora, InDesigna, Corela, Affinity-ja i sl. Nesumnjivo je da je za sam rad neophodno znanje ovih programa, ali vas njihovo korišćenje neće učiniti dizajnerom. Na taj način posmatrati dizajn znači potpuno promašiti poentu dizajna.

Prvo i osnovno načelo grafičkog dizajna je da je dizajn vrsta grafičke, odnosno vizuelne komunikacije koja se gradi na relaciji onoga što se dizajnira i posmatrača odnosno auditorijuma (ciljne grupe). Dizajn je sav komunikacija – oblikovanje univerzalne vizuelne komunikacije grafičkim i likovnim elementima. Tako i sam dizajner tokom rada oblikuje to što radi trudeći se da napravi što bolju vizuelnu komunikaciju na relaciji onoga što dizajnira i posmatrača odnosno auditorijuma (ciljne grupe).

Naravno, da biste nešto oblikovali, morate da promislite prethodno i postavite neka glavna pitanja na koja vaš dizajn treba da odgovori. Pre svega da se zapitate zašto je potreban dizajn, drugo kako da se izvede, treće kako najbolje da se to uradi, zatim kojim sredstvima, vizuelnim i likovnim elementima itd. Na taj način shvatićete da je dizajn zapravo misaoni proces u kojem se obrađuju različite informacije do kojih morate da stignete sami. 

Dakle, dobar grafički dizajner mora da razmišlja uvek aktivno o tome šta radi, te da je svestan kompletnog procesa dizajniranja. Svaki element mora da ima svoje opravdanje zašto je negde upotrebljen, i ništa u dizajnu nije prepušteno slučaju. U neku ruku bi se ceo rad dizajnera mogao okarakterisati kao rad sa strogo kontrolisanim ludilom. Jer da, potrebno je i da dizajner bude malo luckast u svojim zamislima, bez toga dizajn ne bi sadržao komponentu kreativnosti i živosti, igre njegovih elemenata i formi i sl, u nekim momentima i duhovitosti. Sva ta vizuelna komunikacija se gradi vizuelnim i likovnim jezikom – stvaranjem odnosa formi, tipografije, boja, linija, tipografije i ostalih likovnih elemenata između sebe, kako unutar samog dizajna i jednog vizuelnog jedinstva, tako i vizuelno putem grafičkih simbola i elemenata na relaciji sa ciljnom grupom, odnosno auditorijumom.

Nesumnjivo je da u tome svemu potrebno da dizajner bude i odvažan u tome da sprovede svoju ideju koja može vrlo često biti provokativna ili u suprotnosti sa onim što trendovi nalažu. 

Dizajner zato nikada ne sme da se pita da li sme nešto da uradi, već zašto nešto ne bi moglo da se izvede. Tako gledano dizajner postaje onaj koji ne samo da kreira grafičke vizuelne komunikacije, već i onaj koji kreira i postavlja nove standarde i trendove.

Zbog toga je važna komponenta znanje koje dizajner poseduje iz oblasti psihologije, istorije umetnosti, likovne kulture, sociologije, istorije, itd. Možda će to nekome delovati kao floskula, ali svako od pomenutih znanja nađe u nekom momentu svoju primenu. Dobar grafički dizajner mora da poznaje i osnove štamparskog procesa i mogućnosti različitih tehnika štampe, da bi mogao da zna šta može da bude izvedeno u štampi i na koji način, te kako da pripremi to što radi za štampu.

Time dolazimo do toga da je grafički dizajner daleko više od samog operatera u grafičkim programima.

Zato smo tu da pomognemo onima koji su odlučili da se sami bave ovom delatnošću da ih na pravi način uputimo u sve detalje rada.

 

Leave a Comment