Tehnike štampe

Vektori i bitmape

Razlike izmedju vektora i bitmapa
Ovo je jedna od lekcija koje se tiču tehničkih stvari, a sa kojima ćete najčešće susretati. Mnogi od vas, oni malo iskusniji već znaju da razlikuju ova dva pojma, ali vrlo je puno ljudi koji su za njih čuli, čak se i sa njima služe, a da ne znaju šta tačno znače ta dva pojma. Pri tom su oni presudni za bilo kakav rad dizajnera danas.
Šta je to vektor, a šta bitmapa?
Da biste bolje razumeli oba pojma, uzmimo za primer da ste krenuli da radite na jednom logotipu u Photoshopu. Postavili ste neku radnu površinu, tipa A4 format, rezoluciju ste stavili na 150 dpi, i krenuli ste da udarate efekte, gradijente, senke, to samo pršti na sve strane. Prezadovoljni svojim radom sada treba da pošaljete klijentu to. Vi napravite neki jpg od toga i šibnete mu mejlom, očekujući da je tu kraj svim vašim mukama i zadovoljno trljajući rukice u očekivanju parica za svoj trud.
Kad u pola noći, zove vas klijent sav ljut, odštampao je vaš logotip na štampaču većeg formata za poster za svoju firmu, a logotip je ispao krzav, mutan, efekti pikselizovani, veliki ko kocke, ništa nije onako kao na ekranu. Vi odmah sedate za računar i krećete da otvorite grozničavo svoj fajl, misleći da niste slučajno poslali neku radnu verziju, kad tamo je sve u redu.
Primer pikselizacije fotografije kada se uveća detalj na njoj

Primer pikselizacije fotografije kada se uveća detalj na njoj
Pa u čemu je onda problem?
Problem je u tome što ste vi vaš rad radili u programu za obradu bitmap grafike, odnosno rasterske grafike. Bitmap rasterska grafika je ona koja je sastavljena od piksela. Dakle u njenoj osnovi su pikseli koji mogu biti različite gustine po inču, a koju gustinu vi određujete kada krećete sa radom. To je onaj izbor koji pravite kada odredite da li će taj vaš rad u Photoshopu biti 72 dpi (koji je za web zbog veličine fajlova), 150, 200, 300 (što je neki optimium za štampu) ili više. Pikseli koji kada se postave u određenoj gustini koju ste izabrali, uvek će biti oštri u tom formatu za koji ste radili. Međutim ako se povećaju na veće formate, oni će gubiti automatski na kvalitetu, jer će morati da se rašire da bi pokrili što veću površinu, što će neminovno dovesti do pikselizacije – iscrtavanja kvadrata na štampanom materijalu. To možete lako i sami da uočite ako otvorite neku fotografiju u Photoshopu i zumirate je. Videćete u jednom momentu da vam se pojavljuju pikseli na njoj, da je sastavljena od gusto različito obojenih kvadratića – piksela. Zato se za štampu uvek koristi optimalna gustina od 300 dpi (dots per inch što je mera za gustinu tačaka u štampi).

Primer izgleda bitmap grafike kada se zumira ili poveća

Primer izgleda bitmap grafike kada se zumira ili poveća
Šta su to vektori?
Uzmimo i drugi primer. Vaš logotip ste od početka uzeli da radite u Adobe Ilustratoru ili Corel Draw programu. Ovde bih isključio nepravedno Affinity designer kojim se služe mnogi dizajneri jer ga ne poznajem. I Ilustrator i Corel su programi za rad sa vektorskom grafikom.
Vektori su za razliku od gore pomenutih bitmap sličica sastavljeni od matematičkih algoritama i formula, dakle ne radi se pikselima koji se boje, već se sve dobija matematičkim operacijama koje se realizuju u vizuelnom obliku. To što vi vidite na ekranu kao crveni krug je u pozadini komanda koja je zadata da izračuna prečnik tog kruga, odabere određenu boju iz kolornog kooridinatnog sistema i zadaje joj komandu gde će ta boja da popuni prostor između svih tačaka te površine koju imate pred sobom. Ovo je najbanalnije objašjeno, u radu je to daleko kompleksnije, ali nas ne zanima pozadina toga, već vizuelni rad sa onim mogućnostima koje pružaju programi za rad sa vektorskom grafikom.
Primer izgleda vektora i bitmape razlike
Međutim važno je za vas da shvatite koje su razlike između vektora i bitmapa, i kako funkcionišu jedni, a kako drugi, da biste znali zašto morate da se pridržavate tih pravila.
Dakle vektorska grafika nastaje kao što smo pomenuli izvršavanjem matematičkih formula, a ne bojenjem piksela, kao što je to slučaj kod bitmap grafike, i upravo to joj omogućava lako skaliranje – povećavanje i smanjivanje elemenata bez gubljenja njihvog kvaliteta. Jer realno kada vi povećavate neki element u Corelu ili Ilustratoru, vi ne menjate njegovu fizičku veličinu, već zadajte određene koordinate koje taj program treba da sračuna i ISPIŠE upotrebom grafičkog i radnog procesora (Graphic Processing Unit i CPU -Central processor unit) koje imate na računaru. Tako nastaje vektorska grafika, odnosno vektori. Vektori ne mogu da imaju krzave ivice ili da budu mutni kada se povećaju, jer kod njih nema piksela.
Najplastičnije objašnjenje bi bilo da zamislite bitmap sliku kao led koji je krhak i koji se lomi kada pokuša da se raširi (poveća), a vektorsku grafiku kao žvaku koja može da se rasteže slobodno i menja oblik bez gubitka kvaliteta svog sastava.
Pa dobro ali šta to meni sve znači onda da rešim problem?

Ključna stvar ovde leži ne u tome kako da rešite problem, već kako da ga ne napravite. Jednom kada ste uradili već svoj rad u bitmap grafičkom programu, i od njega napravili bitmapu – sličicu jpeg, psd, tiff šta god, njega nije moguće prevesti u drugi vektorski oblik. Tačnije, kod nekih jednostavnijih formi moguće je da se uradi neka vrsta automatske vektorizacije koje kao opcije nude neki programi, ili pak, da se uzme i sve crta ručno.

To upravo znači da mnoge efekte koje biste mogli da napravite u Photoshopu, nećete moći da napravite i u Corelu ili Ilustratoru, ali to jeste neko ograničenje. Zato se potrudite da bolje napravite improvizacije ili imitacije određenih filova i efekata, u vektorskim programima, ako vam je baš stalo do toga da vaš rad sadrži efekte koji se mogu onda povećavati bez gubitka kvaliteta ili pikselizacije kao u slučaju rada sa bitmap grafikom.

Leave a Comment